top of page

Na mojoj si strani...

Baš kad sam, pod utiskom jednog članka o pozicioniranju i lobiranju u Briselu, u kom se navodi značaj neformalnih razgovora, kao i teme o kojima nije poželjno razgovarati, pomislila da napišem nešto o tome, realnost se pobrinula da tema ipak bude nešto potpuno drugo.


Lepo prolećno vreme izmamilo je na ulice sve one kojima zima baš i nije omiljeno godišnje doba, te je grad prepun šetača. Neki uživaju u svakom cvetu i listu, nikuda im se ne žuri i upijaju mirise, radujući se. Drugi žure, jer žele da stignu da, možda u nečijem društvu podele lepotu dana, a neki prosto jure, jer ih čeka još milion obaveza koje moraju da završe. Reka ljudi je na ulicama, slivaju se u jednu liniju koja talasa, ako sve to pogledate iz vazduha.

Međutim, ako ste pojedinac u toj reci, znate da nije reč o talasu koji na Vas deluje opuštajuće. Ljudi se tiskaju, guraju, laktaju i ponekad Vas ta užurbanost na ulicama veoma frustrira. Koliko puta Vam se dogodilo da se na stepeništu sudarate sa drugim ljudima, njihovim stvarima ili kućnim ljubimcima i to baš kad žurite?


A pravila su tako jednostavna i život bi svima bio lakši, kada bismo ih se pridržavali. Oni koji žure bi stizali na vreme, a oni koji uživaju svim čulima ne bi morali da se upuštaju u bespotrebne rasprave i mogli bi da nastave sa svojim guštom. Čuli ste za pravilo desne strane, zar ne?! Znate da leva strana uvek služi za preticanje? Poštujte sebe i druge, jer se i Vaše uloge smenjuju, pa ponekad žurite, a ponekad i uživate.


P. S. A da li znate da muškarac, ukoliko se penje uz stepenice u društvu žene, treba da ide neki stepenik iza nje? Neki bi rekli da je to i logično, zbog boljeg pogleda. 😊 Ali, kada silaze zajedno, žena ide iza muškarca. Hm! :)


5 views0 comments